Smaller Default Larger

Glukoza

Glukoza je najznačajniji izvor energije i pokretač svih aktivnosti u našem telu. Zbog toga u organizmu moramo imati na raspolaganju dovoljne količine glukoze. Naime, često se pogrešno misli da samo osobe kod kojih je dijagnostikovana šećerna bolest imaju prisutnu glukozu u krvi.

Glukoza u krvi potiče iz ugljenih hidrata unetih hranom kao i glukoze koja se u organizmu stvara u procesima glukoneogeneze. Nivo glukoze u krvi je kontrolisan od strane više hormona, a najznačajniji od njih je insulin.

Ukoliko beta ćelije pankreasa ne mogu stvoriti dovoljno insulina, glukoza ne možeući u ćelije i biti iskorišćena već se nakuplja u krvi i u tom slučaju merimo povišenje njenog nivoa. Stanje hiperglikemije nije bolno, ali je vrlo opasno, naročito ako traje duže vreme. Iz tog razloga je redovna kontrola vrednosti glukoze u krvi nakon 45 godina starosti jako važna. Značaj redovne kontrole glukoze je još veći kada su prisutni faktori rizika kao što su: nasledni faktori, gojaznost, hipertenzija (povišeni krvni pritisak), smanjena fizička aktivnost.

Normalne vrednosti: 3,5 - 6,1 mmol/l

Urea

Bubrezi imaju primarni značaj u uklanjanju krajnjih proizvoda metabolizma koji više nisu potrebni organizmu. U ove proizvode spadaju, kao jedni od najvažnijih urea (koja je proizvod metabolizma aminokiselina) i kreatinin (koji potiče od kreatina naših mišića). Ovi "otpadni" proizvodi moraju da se uklanjaju iz organizma brzinom kojom i nastaju. U suprotnom dolazi do njihovog nakupljanja u organizmu što za posledicu ima štetne, odnosno toksične efekte. Vrednosti kreatinina i uree se pre svega koriste u proceni bubrežne funkcije.

Urea je najveći metabolički proizvod razlaganja proteina u organizmu. Biosinteza uree se odigrava u jetri posredstvom hepatičnih enzima u ciklusu uree. Preko 90% stvorene uree se izlučuje putem bubrega, ali određivanje koncentracije uree u krvi je nedovoljno osetljiv i nespecifičan parametar za procenu funkcije bubrega jer sinteza uree zavisi od metaboličkog stanja organizma kao i unosa proteina putem ishrane. Zato je, radi bolje procene bubrežne funkcije neophodno, uz ureu, odrediti i vrednost kreatinina u krvi.

Kreatinin

Kreatinin nastaje spontano (bez delovanja enzima) u procesu metabolizma kreatina i fosfokreatina iz mišića. Mala količina potiče iz mesa unetog ishranom.

Kreatinin ima veliki značaj u proizvodnji energije u mišićima. Svakodnevno oko 2% kreatina u telu konvertuje se u kreatinin. Tako stvoreni kreatinin transportuje se kroz krvotok do bubrega. Određivanje kreatinina je veoma značajno za procenu brzine glomerularne filtracije jer je stvaranje kreatinina u organizmu, kao i njegovo izlučivanje, veoma konstantno u toku dana.

Kod čoveka, količina nastalog kreatinina u jednom danu, srazmerna je mišićnoj masi tela i različita je od čoveka do čoveka, i prvenstveno zavisi od sledećih faktora: razlike u mišićnoj masi (na šta utiče pol, starost, rasa), razlike u ishrani (npr. kod vegetarijanaca vrednosti kreatinina su niže), kod malnutricije, nakon amputacije ekstremiteta, kod hospitalizovanih pacijenata, ciroze jetre, inflamacije i drugih hroničnih bolesti (vrednosti kreatinina su niže), lekovi inhibiraju tubularnu sekreciju (npr. cimetidin i trimetoprim) ili inhibiraju u GIT degradaciju (antibiotici širokog spektra).

Mišićavi mladi muškarci ili sredovečne odrasle osobe mogu imati više vrednosti kreatinina u krvi od normalne za opštu populaciju.

Stara lica, s druge strane, mogu da imaju manje kreatinina u krvi od normale.

Bebe imaju normalan nivo kreatinina od oko 0,2 ili više, u zavisnosti od njihovog razvoja mišića.

Kod ljudi sa teškom neuhranjenošću, gubitkom težine i dugotrajnim bolestima, mišićna masa ima tendenciju da se smanjuje tokom vremena i, samim tim, njihov nivo kreatinina može biti manji nego što bi se očekivalo za njihov uzrast.

Snižene vrednosti kreatinina

Retko se viđaju i skoro uvek su u sprezi sa malom mišićnom masom, a blago snižene vrednosti kreatinina mogu se javiti tokom trudnoće.

Povišene vrednosti kreatinina

Povišene vrednosti kreatinina su znak smanjene glomerularne filtracije u bubrezima zbog akutnih ili hroničnih bolesti. Ono što je važno jeste to da u ranom stadijumu bolesti, nivo kreatinina u serumu neće biti visok. Kao mogući uzroci povišene vrednosti kreatinina najčešće se navode:

  •     infekcije bubrega
  •     povećano oslobađanje iz mišića zbog povrede ili degenerativnih procesa
  •     opstrukcija mokraćnog sistema kao posledica bolesti prostate, kamena u bubregu ili drugih uzročnika
  •     autoimune bolesti
  •     oštećenje bubrega nastalo dejstvom lekova i toksina
  •     smanjen protok krvi kroz bubrege zbog šoka, dehidratacije, bolesti srca, komplikacija dijabetesa
  •     kada je povećan unos kreatina kao dodatak u ishrani, nivo kreatinina može biti viši u odnosu na nivo koji bi bio     da nije uziman kao suplement

Bilirubini

U krvi se bilirubin nalazi u dva oblika, kao konjugovani (direktni) i nekonjugovani (indirektni).

Normalno, većina bilirubina u plazmi je nekonjugovana. Merenjem bilirubina u plazmi određuje se zbir konjugovanog i nekonjugovanog oblika. Ovaj zbir predstavlja ukupni bilirubin.

Poželjno je da se za određivanje bilirubina u plazmi koristi prvi jutarnji uzorak.

Konjugovana hiperbilirubinemija ukazuje na postojanje poremećaja u izlučivanju žuči na nivou ćelija jetre - hepatocita (hepatocelularni ikterus) ili žučnih puteva (opstruktivni ikterus).

Nekonjugovane hiperbilirubinemije nastaju kao posledica povećane prehepatične produkcije nekonjugovanog bilirubina, kada jetra ne može "obraditi" (konjugovati) svu količinu bilirubina (kao što je slučaj u hemoliznoj anemiji) ili nastaju kao posledica poremećaja na nivou same jetre (nedostatak enzima, neonatalna žutica).

Normalne vrednosti ukupnog bilirubina: 2 - 21 mikromol/l

ALT (alanin aminotransferaza)

ALT se često naziva i jetrenim enzimom jer je njegova najviša aktivnost prisutna u jetri. ALT ispoljava svoju aktivnost i u bubrezima, srcu i skeletnim mišićima, a u manjoj meri u pankreasu, slezini i plućima.

Povišene vrednosti mogu da ukažu na virusni hepatitis, infektivnu žuticu (Hepatitis A), mononukleozu, na akutno oštećenje jetre, najčešće izazvano terapijom antibioticima, unosom gaziranih pića, sokova, a povišene su i kod bolesti pankreasa (akutni i hronični pankreatitis i karcinoma) i kod masivnog infarkta.

Kod bolesnika sa akutnim hepatitisom, aktivnost aminotransferaza je povišena više od 10 - 15 puta u odnosu na referentne vrednosti.

AST (aspartat aminotransferaza)

AST je enzim koga ima najviše u jetri i srčanom mišiću, a manje u mozgu, bubrezima, pankreasu, plućima i nizu drugih organa.

Povišene vrednosti AST-a su prisutne kod bolesti jetre, infarkta miokarda, mišićne distrofije. Izrazito visoke vrednosti su kod virusnog hepatitisa, kod opstruktivnog ikterusa, ciroze jetre, aktivnog hroničnog hepatitisa. Izraženiji porast AST u odnosu na ALT se viđa kod bolesnika sa hroničnom hepatocelularnom insuficijencijom, npr. kod ciroze jetre i alkoholnog hepatitisa. Važno je naglasiti to da kod bolesnika sa hroničnim hepatitisom postoji tzv. talasanje aktivnosti AST (ALT), to jest, postoje periodi, duži ili kraći, sa normalnom aktivnošću aminotransferaza. Na osnovu ovoga može se zaključiti da normalna vrednost aminotransferaza ne isključuje mogućnost hroničnog hepatitisa, pa čak i ciroze jetre. Neophodno je njihovo kontinuirano praćenje, npr. 2 - 3 meseca, kako bi određivanje aktivnosti AST (ALT) bilo od relevantnog značaja.

LDH (laktat-dehidrogenaza)

Ovaj enzim je široko rasprostranjen u celom organizmu, ispoljava aktivnost u mnogim tkivima i organima i zbog toga mu je dijagnostički značaj ograničen. Povišen je kod oboljenja žučnih puteva, akutnog virusnog hepatitisa, ciroze jetre i posebno tumora jetre. Takođe, aktivnost LDH raste i u slučaju infarkta miokarda i nekih hematoloških bolesti kao što su perniciozna anemija i leukemija. Kod dece uzrasta do 12 godina vrednosti su više nego kod odrasle populacije.