Smaller Default Larger

Hormoni štitne žlezde

 

Štitna žlezda, kao i većina endokrinih žlezda, kontroliše u manjoj ili većoj meri, rad celokupnog organizma. Usled različitih oboljenja, koja mogu biti urođena ili stečena, njene funkcije su poremećene.

Štitna žlezda se nalazi na prednjoj strani vrata. Svojim izgledom podseća na leptira, a njen naziv koji se upotrebljava u medicinskoj terminologiji-thyreos, vodi poreklo iz starogrčkog jezika i znaci štit.

Ispitivanje stanja štitne žlezde u osnovi podrazumeva ultrazvuk štitne žlezde i proveru nivoa TSH (tireostimulirajućeg hormona) u serumu. Ukoliko se primete bilo kakve promene, dalja ispitivanja se proširuju u određenom pravcu, prema proceni Vašeg endokrinologa.

Osnovna funkcija štitne žlezde je sinteza dva hormona: T3 (trijodtironin) i T4 (tiroksin).

T3 i T4 stimulišu sintezu proteina i povećanu potrošnju kiseonika u ćelijama, dovode do opšteg povećanja metabolizma ugljenih hidrata, masti i proteina. Ključni su za pravilan rast i razvoj, a naročito su neophodni za pravilan rast i sazrevanje centralnog nervnog sistema.

T3 i T4 su u cirkulaciji prisutni u dve forme: vezani za proteine i slobodni (free T3 i freeT4). Za procenu funkcije štitne žlezde je mnogo značajnije određivanje nivoa free T3 i free T4 jer su ove dve forme biološki aktivne.

Poremećen rad štitne žlezde se ispoljava nespecifičnim simptomima, koji se u većini slučajeva usmeravaju ka nekim drugim oboljenjima (kardiovaskularnim, gastrointestinalnim i dr.) Na poremećen rad štitne žlezde treba posumnjati ukoliko postoji otok u donjem delu vrata, sa ili bez bolova, ukoliko osoba gubi telesnu težinu i pored dobrog apetita, ukoliko postoji nepravilan srčani ritam, ukoliko se neko iz porodice već leči ili pati od bolesti štitne žlezde, početak menopauze je jedan od dobrih povoda za preventivno ispitivanje.

Povećanje funkcije štitne žlezde se naziva hipertireoidizam, a smanjenje funkcije se naziva hipotireoidizam.

TG (tireoglobulin) je protein koji se stvara u štitnoj žlezdi i neophodan je za sintezu tireoidnih hormona (hormona štitne žlezde). Najznačajnija klinička primena određivanja tireoglobulina je praćenje efikasnosti terapije kod pacijenata sa prethodno postavljenom dijagnozom diferentovanog karcinoma štitne žlezde.

Antitireoidna antitela odnosno njihovo prisustvo se ispituje ukoliko postoji sumnja na autoimunu bolest štitne žlezde kao i za praćenje efekta terapije. Najvažnija su anti-TPO antitela, anti TG antitela i anti TSH receptorska antitela. Prisustvo ovih antitela je obično pokazatelj autoimunih bolesti štitne žlezde mada povišene vrednosti mogu biti prisutne i kod drugih bolesti i stanja.

Poznata je činjenica da žene u zrelom i i starijem dobu češće oboljevaju od bolesti štitne žlezde, za šta konkretno ne postoji objašnjenje jer je etiologija bolesti različita mada se sa povećanjem starosne granice izjednačavaju razlike između oba pola. Odgovarajuća preventiva za bolesti štitne žlezde ne postoji, važna je raznovrsna i zdrava ishrana sa unošenjem svih vitamina i nutrijenata.