Smaller Default Larger

KAKO PRAVILNO UZETI UZORKE ZA MIKROBIOLOŠKU ANALIZU

 

1.  BRIS GUŠE / GRLA

Poželjno je da se bris guše uzima ujutru, pre jutarnje toalete. Ne treba uzimati bris ukoliko je pacijent pod antibiotskom terapijom i ako nije prošlo najmanje 4 dana od poslednje doze antibiotika. 

 

2. ISPLJUVAK / SPUTUM

Pre davanja uzorka ispljuvka pacijent treba da opere zube i dobro ispere usta vodom, da bi se uklonila fiziološka flora. Pacijent treba duboko da uzdahne, malo zadrži vazduh i zatim da se duboko i jako iskašlje da bi se dobio sekret iz donjih respiratornih puteva (najbolji je prvi jutarnji uzorak).

 

3. URIN ZA URINOKULTURU

Pre davanja uzorka urina za urinokulturu potrebno je obaviti jutarnju toaletu (oprati spoljne genitalije vodom i sapunom), obrisati se. Pošto istekne nekoliko mililitara mokraće / urina, bez zaustavljanja mokrenja, zahvatiti srednji mlaz urina u čašicu za uzimanje uzorka. Čašu NIKADA ne puniti do vrha.

 

4. URIN ZA URINOKULTURU KOD BEBA

Bebu raspoviti (najbolje posle spavanja), pokušati oprati je. NE PREPORUČUJE SE UPOTREBA KESICE! Pošto istekne nekoliko mililitara mokraće / urina, bez zaustavljanja mokrenja, zahvatiti srednji mlaz urina u čašicu za uzimanje uzorka.

NAPOMENA: Svako stajanje urina na sobnoj temperaturi duže od jednog sata utiče na broj bakterija pa se dobijeni nalaz ne može adekvatno interpretirati!!!  

 

5. GENITALNI BRISEVI KOD ŽENA

Pacijentkinja ne bi trebala da ima seksualni odnos prethodnog dana i da nema tragova krvi u sekretu.

 

6. GENITALNI BRISEVI KOD MUŠKARACA

Da bi uzeti uzorak bio adekvatan, potrebno je da pacijent ne urinira 2-3 sata pre uzimanja brisa.

 

7. EJAKULAT ZA SPERMOKULTURU

Pre davanja ejakulata / sperme na analizu spermokultura, potrebno je da pacijent mokri.

 

8. UZORAK FECESA ZA KOPROKULTURU

Potrebna je minimalna količina fecesa za bakteriološki pregled (oko 2g). Uzima se onaj deo stolice koji sadrži sluzav sloj ili tragove krvi.

NAPOMENA: Jedna negativna koprokultura nije dovoljna da bi se mogao isključiti određeni patogen. Zato je preporučljivo pregledati najmanje tri uzorka stolice ako se sumnja na bakteriološku infekciju.  



 

 

HUMANI PAPILOMA VIRUSI (HPV),

 

PREKANCEROZNE PROMENE I RAK GRLIĆA MATERICE

 

Prof. dr Srđan Đurđević

 

Specijalista ginekolog – akušer

 

Učestalost

 

            Rak grlića materice nalazi se na drugom mestu prema učestalosti među svim zloćudnim tumorima kod žena u Vojvodini. Srbija u celini ima najveću učestalost raka grlića materice (24,3 na 100.000 stanovnika) u odnosu na sve druge republike bivše Jugoslavije i jednu od najvećih u Evropi.

 

Šta su to prekancerozne promene na grliću materice?

 

            Čitav niz promena na sluzokoži grlića materice, od minimalnih poremećaja do potpune izmene sluznice sa nezrelim zloćudnim ćelijama naziva se stručnim nazivima displazije ili cervikalne intraepitelijalne neoplazije (skraćeno CIN). U zavisnosti da li je zahvaćena samo donja ili srednja trećina, odnosno čitava debljina sluznice, ove promene se svrstavaju u 3 stepena (CIN 1-3). One prethode nastanku raka jer donja granica sluzokože i tkiva grlića (tzv. bazalna membrana) još nije povređena. Prodorom zloćudnih ćelija u dubinu preko 1 mm nastaje rak grlića materice. Vreme koje je potrebno da prođe od začetka do nastanka raka iznosi od 3-17 godina.

 

Uloga HPV virusa u nastanku prekanceroznih promena i raka grlića materice

 

            Rak grlića materice je u najvećem procentu infektivne prirode. Naučnim ispitivanjima potvrđeno je da su uzročnici ovog oboljenja humani papiloma virusi (HPV) i njihovo prisustvo potvrđeno je u preko 90% svih uzoraka tkiva prekanceroznih promena i raka grlića materice. Otkriveno je preko 100 različitih genotipova HPV od kojih 40-ak može da uzrokuje promene na sluzokoži donjeg genitalnog trakta žena. Danas se, u odnosu prema onkogenom potencijalu odnosno sposobnosti da izazovu zloćudne promene, svi HPV dele u 2 grupe: niskog i visokog rizika. Utvrđena je i različita geografska rasprostranjenost HPV prema kontinentima a najopasniji HPV tip 16 je ujedno i najrasprostranjeniji humani papiloma virus u svetu.

 

Kako nastaje rak grlića materice

 

            Za nastanak prekanceroznih promena koje prethode raku grlića materice neophodno je postojanje 2 uslova: postojanje izmenjene sluzokože na grliću materice ili „ranice“ koja predstavlja ulazno mesto za delove virusa kao i direktni kontakt sa opasnim virusima. Delovi humanih papiloma virusa inaktivišu gene koji kontrolišu rast ćelije što uslovljava nekontrolisano bujanje i umnožavanje ćelija i nastanak raka.

 

Simptomi prekanceroznih promena i početnog raka grlića materice

 

  • U početku prekancerozne promene ne daju simptome i otkrivaju se slučajno.
  • Sukrvica i krvarenje iz vagine posle seksualnog odnosa je najčešće prvi znak.
  • Neuredno krvarenje koje nije u vezi sa menstruacijom zahteva pregled grlića materice.
  • Pojačan vaginalni sekret i iscedak, posebno onaj neprijatnog mirisa pomešan sa sukrvicom, zahteva ginekološku kontrolu i uzimanje briseva.

 

Kako se vrši ispitivanje na prisustvo humanih papiloma virusa (HPV)?

 

  • U ginekološkom položaju primenom posebnog instrumenta „spekuluma“ razmaknu se zidovi vagine i omogući prilaz grliću materice. Sa posebnim štapićem, na čijem se vrhu nalazi četkica, ulazi se u kanal grlića materice, nekoliko puta se zavrti i štapić se izvlači napolje. Zatim se deo štapića sa četkicom odlomi, potopi u poseban medijum u plastičnom ulošku, zatvori i transportuje na virusoločki pregled.
  • Otkrivanje prisustva genitalnih HPV tipova vrši se novom molekularnom dijagnostičkom tehnikom primenom metode PCR amplifikacije sa detekcionim testom. Ovom metodom vrši se identifikacija HPV niskog rizika (6, 11, 42, 44 i 45), visokog rizika (16, 18, 31, 33, 35, 39, 45, 51, 56, 58, 59, 66 i 68) i neklasifikovanih tipova virusa. Mnogi od ovih tipova ne mogu biti otkriveni ni sa jednom drugom metodom koja je trenutno u upotrebi. Lažno negativni rezultati su svedeni na najmanju moguću meru pod uslovom da je bris pravilno uzet.
  • Rezultat testa na HPV viruse dobija se u pismenoj formi u roku od 3 – 4 nedelje nakon uzimanja brisa.

 

Da li i kada treba prekontrolisati bris na humane papiloma viruse (HPV)?

 

  • Bris iz grlića materice kojim se otkriva prisustvo HPV trebalo bi uzeti ako postoji sumnjiv nalaz Papanikolau brisa III grupa (ili pozitivan nalaz koji potvrđuje IV i V grupu brisa).
  • Bris na HPV poželjno je uraditi i kada se na ginekološkom pregledu otkrije izmenjena sluznica („ranica“) na grliću materice.
  • U navedenim okolnostima uvek treba detaljno pregledati grlić materice pod uvećanjem, primenom posebnog aparata, kolposkopa (koploskopski pregled) i u slučaju potrebe dijagnostiku dopuniti ciljanim uzimanjem isečka sa grlića materice ili uzimanjem uzoraka iz kanala grlića materice (tzv. „endocervikalna“ kiretaža).
  • Svaka polno aktivna žena, posebno u generativnom periodu, može, ako to želi, prekontrolisati bris iz kanala grlića materice na prisustvo HPV.

 

Šta treba raditi ako je bris na HPV pozitivan?

 

  • Potrebno je utvrditi da li postoje bilo kakve promene na sluzokoži grlića materice i obavezno prekontrolisati Papanikolau bris. Ukoliko je nalaz uredan, odnosno, ako se pregledom utvrdi da na sluzokoži grlića materice nema promena i ako je nalaz Papanikolau brisa uredan (II grupa) nije potrebno lečenje, samo redovne ginekološke kontrole. Ipak, i u ovim okolnostima, ako se utvrdi prisustvo najopasnijeg HPV tipa 16, posebno kod mlađih osoba, treba biti oprezan i vršiti redovne ginekološke i kolposkopske kontrole grlića materice.
  • Ukoliko se uz pozitivan nalaz HPV brisa (posebno ako su otkriveni virusi visokog rizika) otkrije i sumnjiv ili pozitivan nalaz Papanikolau brisa (III odnosno IV ili V grupa) treba upotpuniti dijagnostiku sa kolposkopskim pregledom i/ili patohistološkim pregledom uzoraka dobijenih ciljanom biopsijom ili tzv. „endocervikalnom“ kiretažom kanala grlića materice.
  • Ako se istovremeno otkrije pozitivan nalaz HPV brisa i prisustvo izmenjene sluzokože („ranice“) na grliću materice treba odmah uraditi kolposkopski pregled, utvrditi prirodu izmenjene sluznice i upotpuniti dijagnostiku uzimanjem briseva iz kanala grlića materice (bris na hlamidije, bakterije, miko i ureaplazme, Papanikolau). U zavisnosti od nalaza treba prvo lečiti upalu sluznice a potom, ako se radi samo o bezazlenim promenama i njih kasnije ukloniti nekom od destruktivnih (krioterapija, hladna ili termokoagulacija, vaporizacija laserom) ili ekscizionih (isecanje omčicom LLETZ Loop) metoda.

 

Šta ako je otkriveno prisustvo HPV visokog rizika?

 

  • Za nastanak prekanceroznih promena i karcinoma grlića materice nije dovoljno samo prisustvo infekcije virusima već i tzv. „ulazno mesto“, odnosno izmenjena sluzokoža grlića materice. Zbog toga, uvek treba sprovesti kompletan ginekološki pregled koji obuhvata kolposkopski pregled i uzimanje briseva. Ako su svi nalazi uredni nije potrebno lečenje osim redovnih ginekoloških pregleda. Ukoliko se utvrdi postojanje bilo kakvih promena ili upale one moraju biti izlečene. U ovakvim okolnostima treba redovno vršti kontrolu Papanikolau brisa i kolposkopske preglede jer bilo kakav sumnjiv nalaz zahteva dopunsku dijagnostiku u cilju otkrivanja prekancerozne ili zloćudne promene koju mogu uzrokovati virusi.
  • Virusna infekcija humanim papiloma virusom ostaje trajno prisutna i tkivu grlića materice. Međutim, stabilno stanje imunološkog sistema i odsustvo upalnih procesa i drugih oboljenja na sluzokoži donjeg genitalnog trakta žene su preduslov da se manifestacija ove infekcije ne ispolji. Ako se promene promene ipak pojave one bi trebalo da na vreme budu otkrivene na redovnim ginekološkim pregledima i izlečene u početnoj fazi. Rizik recidiva odnosno povratka prekanceroznih promena na grliću materice posle sprovedenog lečenja primenom hirurških intervencija kojima se uklanja samo deo grlića materice (konizacija, LLETZ Loop ekscizija) iznosi do 10%.