fb-iconinstagram-icon

 drustvo lekara srbije

Stručni tim Z.U. Jugolab u saradnji sa svojim saradnicima učestvuje u kontinuiranoj edukaciji medicinskih radnika.

Specifične analize

Kontakt za informacije o visokospecifičim analizama kojih nema u cenovniku:

(021) 466-804 ili (021) 2100-808

Smaller Default Larger

astma

Astma je hronična inflamatorna bolest disajnih puteva koja uzrokuje probleme pri disanju. Karakterišu je jak imunološki odgovor i hronična upala traheobronhijalnog stabla. Javlja se u epizodama u kojima se akutna pogoršanja izmenjuju sa periodima bez simptoma bojesti. Akutni napadi astme manifestuju se kašljem, otežanim disanjem i zviždanjem u grudima (vizing). Kako se bolest karakteriše pojačanom reaktivnošću bronhija na razne nadražaje, do napada obično dolazi pri pogoršanju upale, odnosno kada je u okolini prisutan provokativni faktor astme.
Nasleđe može odigrati ulogu u nastanku astme. Nasleđuje se sklonost ka bolesti, ali ne i bolest. Atopija i alegije u porodici najveći su faktor rizika za razvoj bolesti kod dece. Alergijska astma je najčešci oblik astme i 50% astmatičara boluje upravo zbog alergijske reakcije. Alergijski uzročnici najčešće pripadaju grupi inhalacionih alergena (kućna prašina, životinjske dlake, grinje, perje, razni poleni).
U Srbiji svako sedmo školsko dete boluje od alergijske astme.

Pravilna dijagnostika alergijske bolesti zahteva i određivanje ukupnog i specifičnog IgE u krvi. Iako je kožno ubodno testiranje najčešći oblik dijagnoze, laboratorijska dijagnostika takođe ima vrlo važnu ulogu. Nakon  što se kožnim ubodnim testom otkriju alergeni uzročnici preosetljivosti, potrebno je prisutnost specifičnih IgE usmerenih protiv tih alergena, otkriti u serumu pacijenta. U našim laboratorijama postoji mogućnost određivanja ukupnog IgE i specifičnih IgE prema mešavini alergena, npr prema grupi inhalatornih alergena ili alergenima iz hrane.

  

Od malarije godišnje umre preko milion ljudi a 350-500 miliona oboli. Malariju prenose komarci roda Anopheles i iskorenjena je u mnogim zemljama mada su prenosioci i dalje prisutni.

Patogeno je nekoliko vrsta koji napadaju ljudske eritrocite, dovodeći do njihove promene što se istovremeno koristi za dijagnozu a pri tome su zaštićeni od odbrambenih snaga imunog sistema. Javljaju se češće kod osoba sa genetskim greškama u građi eritrocita i hemoglobina.

Inkubacija zavisi od vrste i kreće se od sedam dana do čak nekoliko meseci i godina.

Prvi simptomi su nespecifični: glavobolja, bolovi u mišićima, mučnina, povraćanje.
Onda slede klasični simptomi: jeza, groznica i povišena temperatura koja se javlja u karakterističnim vremenskim intervalima što je značajno za dijagnozu.

Laboratorijska dijagnoza se postavlja mikroskopiranjem guste kapi obojene specijalnom metodom, serološkim metodama i PCR - om.

Lečenje se sprovodi antimalaričnim lekovima u zavisnosti od područja gde se malarija izoluje.

Prevencija je kontrola populacije komaraca, lična zaštita i nadzor nad povratnicima iz područja gde je malarija još uvek prisutna.

Vakcine još uvek nema.

11.04.2018.godine (sreda), u 19h, u DZ INĐIJA, ZU JUGOLAB je održao dva predavanja, u cilju promocije svoje nove laboratorije u Inđiji.
 
Teme:
1- REZISTENCIJA BAKTERIJA NA ANTIBIOTIKE - JEDNA OD NAJVEĆIH PRETNJI ZA LJUDSKO ZDRAVLJE
Predavač:  mr.sci.med dr Slađana Golubović, specijalista mikrobiolog
 
2- INTERPRETACIJA REZULTATA U BIOHEMIJSKOJ LABORATORIJI ( RAZNI FAKTORI )
Predavač: mr ph Marijana Medić, medicinski biohemičar, spec.toksikološke procene rizika

Da bi bili i ostali perjanica laboratorijske prakse moramo se voditi ambicijama. Ambicijom u našoj struci može se nazvati želja za uspehom zbog koje smo spremni da savladamo sve što je potrebno, da učimo, radimo, usavršavamo se. Bez ambicije ne bi bilo ni uspeha, ni napretka. Pa tako, zaposleni iz svih laboratorija Jugolab sistema dolaze i rade interaktivne radionice iz različitih oblasti. Čak i za praznike.

                          hiv2

AIDS je skraćenica od engleskog naziva Acquired Immunodeficiency Syndrome. U našem jeziku uobičajen i opšte prihvaćen naziv je SIDA (Sindrom Stečenog Imunološkog Deficita).

Nakon što se desi infekcija organizma HIV virusom, što se može utvrditi pouzdano ako se uradi test na HIV virus, prvi simptomi se obično javljaju mesec ili dva nakon što ste bili izloženi virusu. Tada počinje prva faza HIV infekcije. Simptomi koji podsećaju na simptome gripa, povišena temperatura, iscrpljenost, malaksalost, uvećanje limfnih čvorova, s obzirom da je to mesto gde HIV virus traži svoje utočište uporedo sa sveopštom borbom koju organizam započinje protiv njega. Neki ljudi nemaju nikakve simptome u toku ove faze.

Može se desiti da u narednom periodu ne primetite nijedan AIDS simptom. Ovo je poznato kao latentna faza (klinička latentnost tj. mirovanje virusa). Ona najčešće traje nekoliko godina (može i preko 10). U ovoj fazi nema simptoma ili su svedeni na minimum.

U daljem toku infekcije virus HIV-a napada CD4 limfocite i dovodi do njihovog propadanja a samim tim i smanjenja i gubitka sposobnosti imunog sistema da se bori ne samo sa HIV virusom već i sa drugim infektivnim agensima. Dolazi do poremećaja različitih organa i sistema i tada infekcija poprima generalizovani karakter.

 

Jedini rezervoar HIV infekcije je čovek. Infekcija nastaje najčešće preko krvi i krvnih derivata, vaginalnog sekreta, sperme i majčinog mleka. U ostalim telesnim tečnostima koncentracija virusa je mala i ima samo teoretsko značenje.

Različiti načini prenošenja HIV infekcije su širom sveta zastupljeni u različitom stepenu. Tako, primera radi, dominantan način prenošenja infekcije u Africi je seksualni put (heteroseksualni), odnosno vertikalna transmisija, dok je u nekim zemljama Zapadne Evrope i SAD dominantan homoseksualni način prenošenja ili putem upotrebe nesterilnih igala kod intravenskih narkomana.

 

BITI INFICIRAN HIV-om NE ZNAČI ISTO ŠTO I BITI OBOLEO OD AIDS-a. Osoba može i desetak godina biti samo inficirana virusom, a da pri tome nema nikakve simptome bolesti i oseća se sasvim dobro.

 

Prevencija je najbolja zaštita od infekcije: izbegavanje rizičnih kontakata, korišćenje prezervativa, kontrola intravenskih narkomana su samo neke od mera da bi se rizik od infekcije smanjio.

 

Prazan prozor ili Window time je period u trajanju od 6 nedelja do 6 meseci nakon infekcije. Prosečno trajanje 2 meseca.

Period pre 6-te nedelje ne zove se period prozora, zato i nema smisla raditi rutinske testove, jer će biti negativni. Tek posle 6-te nedelje ima smisla raditi ih jer njihova količina donekle postaje dovoljna da bi se dektovala. 

 

hiv

 

Povodom Svetskog dana borbe protiv Side, 01.12.2017. u Jugolab laboratorijama odobravamo popust od 10% za analizu anti-HIV.

 

Dr Ana Stanković (na specijalizaciji iz mikrobiologije)