Edukacija

Dijabetes

Datum: 10/05

Diabetes mellitus (šećerna bolest) je hronični sistemski poremećaj metabolizma koji se karakteriše hiperglikemijom, tj. trajno povišenim nivoom glukoze u krvi. Uglavnom je uslovljen naslednim faktorima, a nastaje zbog smanjene sekrecije ili smanjenog biološkog dejstva hormona insulina, odnosno u kombinaciji ova dva faktora. Taj nedostatak ometa razmenu ugljenih hidrata, masti i proteina u organizmu što se ispoljava tipičnim tegobama, a nakon dužeg vremena utiče i na strukturu i funkciju krvnih sudova, organa...

Oboleli od dijabeta treba redovno da uzimaju lekove, obroke na vreme, kontrolišu nivo glukoze u krvi i da prepoznaju hiper- i hipoglikemiju.

Simptomi hiperglikemije (povećane vrednosti šećera u krvi):

  • Izražena žeđ
  • Malaksalost
  • Pojačano mokrenje
  • Suva usta
  • Umor, pospanost
  • Grčevi u nogama

Simptomi hipoglikemije (smanjene vrednosti šećera u krvi):

  • Osećaj slabosti
  • Zbunjenost, dezorjentisanost
  • Znojenje
  • Gubitak svesti
  • Koma

Laboratorijske analize kod pacijenata koji imaju šećernu bolest ili se na nju sumnja:

prema preporukama SZO, određivanje glukoze u krvi je osnova za testiranje glukozne tolerancije. Ako je glikemija našte (posle minimum 12h gladovanja) između 6,1 i 6,9 mmol/L potrebno je primeniti test opterećenja glukozom (OGTT)

OGTT se izvodi u jutarnjim časovima posle 12-14h gladovanja. Pacijent treba da miruje, ne jede, ne pije i izbegava pušenje. Prvo se odredi nivo glukoze u krvi, ako ne prelazi 6,9 mmol/L, pacijentu se da 75g (trudnicama 100g) glukoze rastvorene u 250 ml vode.

Nakon 2h od opterećenja se meri nivo glukoze, ako lekar nije drugačije naglasio.

Glikozilirani hemoglobin (HbA1c) je još jedan kriterijum za postavljanje dijagnoze diabetes mellitus-a. Odražava prosečnu vrednost glikemije tokom prethodna 2-3 meseca u jednom merenju koje može biti sprovedeno bilo kada u toku dana i ne zahteva posebne pripreme uključujući i stanje gladovanja.

Normalne vrednosti za zdrave osobe su 20-42 mmol/mol (4-6%), a za ljude obole od dijabeta do 59 mmol/mol (7,6%).

Preporuke za zdrav život:

  • Izbegavati unos masne hrane (svinjsko meso, goveđe, mesne prerađevine, iznutrice, paštete). Povećati unos ribe, živinskog belog mesa, jagnjetine, teletine
  • Izbegavati koncentrovane šećere (beli šećer, slatkiše, sokove), koristiti zaslađivače umesto šećera. Potrebu za šećerom ostvarujte preko voćnih obroka (maline, kupine, brusnice, jagode, borovnice, jabuke, šljive)
  • Osnova ishrane treba da bude povrće (keleraba, mlada boranija, grašak, kupus, zelena salata, prokelj, brokoli, karfiol, paprika, paradajz, krastavac, tikvice, spanać)
  • Od mlečnih proizvoda birati one sa niskim procentom masti (mleko 1,6 %m.m, mladi nemasni sir, jogurt, kiselo mleko), izbegavati masne sireve, stari kajmak i kačkavalj
  • Ograničiti unos hleba na 150g dnevno, a umesto belog uvesti crni, ražani, graham, kukuruzni i hleb od heljde
  • Veoma je važno imati redovne obroke koji nisu obilni – bar 5 do 6 obroka od kojih su 3 glavna i 2-3 užine
  • Ukoliko ste gojazni pokušajte da smanjite telesnu težinu
  • Fizička aktivnost je neophodna (lagane šetnje, rad u bašti, vožnja bicikle...)
  • Smanjiti unos alkohola

Ukoliko nemate dijabetes, ovakvim načinom života ćete značajno smanjiti verovatnoću pojave šećerne bolesti. Ako je već imate, ovakvim stilom ćete sprečiti pojavu komplikacija ili ih odložiti.