Holesterol i trigliceridi - HDL i LDL faktori rizika

Lipidni status i njegovi sastavni delovi

Lipidni status je skup testova koji se koriste za kvantitativno određivanje lipida u serumu ili plazmi u cilju dijagnoze i praćenja lipidnih poremećaja i rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti.

Osnovni parametri za procenu lipidnog statusa su:

Lipidi:

• Ukupan holesterol

• Trigliceridi

• HDL-holesterol

• LDL-holesterol

Aterogeni indeksi:

• Ukupan holesterol/HDL-holesterol

• Indeks ateroskleroze (LDL/HDL)

• Trigliceridi/HDL

• Non-HDL-holesterol = Ukupan holesterol – HDL-holesterol

Uloga holesterola u lipidnom statusu

Holesterol je najvažnija komponenta lipidnog statusa. On je neophodan sastavni deo organizma, potreban za normalno funkcionisanje svake ćelije.

Holesterol ima više uloga u našem organizmu:

• Predstavlja izvor energije;

• Ulazi u sastav ćelijskih membrana i tako učestvuje u izgradnji ćelija;

• Učestvuje u stvaranju polnih hormona i hormona nadbubrežne žlezde;

• Polazno jedinjenje za stvaranje vitamina D i drugih jedinjenja značajnih za organizam.

Međutim povišene vrednosti holesterola su štetne, jer se tada holesterol taloži u zidovima krvnih sudova srca i mozga i dovodi do suženja krvnih sudova, odnosno do ateroskleroze.

Trigliceridi: Značaj i uloga

Trigliceridi su takođe vrsta lipida i razlikuju se od holesterola. Dok telo koristi holesterol za izgradnju ćelija i određenih hormona, trigliceridi služe telu kao izvor energije. Jedan nivo triglicerida je potreban organizmu i vrlo je važan za optimalno zdravlje, jer daje energiju. Međutim, visoki nivoi triglicerida, iznad normalne povećavaju rizik od brojnih bolesti, kao što su moždani udar, ateroskleroza, srčani udar, pankreatitis i drugo.

Vrste holesterola

LDL holesterol: Rizici i značaj

LDL (low density lipoprptein) holesterol smatra se lošim holesterolom, koji doprinosi akumulaciji plaka u arterijama. Ipak, određena količina LDL holesterola je neophodna za pravilno funkcionisanje tela, budući da je uloga LDL-a dopremanje holesterola do ćelija tela. Nivo LDL holesterola, određen je kao vodeći pokazatelj rizika i nastanka kardiovaskularnih oboljenja, kao i u lečenju poremećaja nivoa masnoća u krvi.

HDL holesterol: Pozitivni efekti

HDL (high density lipoprotein) holesterol smatra se dobrim holesterolom, zato što vraća holesterol u jetru, gde se razgrađuje. HDL holesterol na ovaj način pomaže u uklanjanju viška holesterola koji telu nije potreban, te održavanju ukupnog i lošeg holesterola na normalnom nivou. Iz ovog razloga, poželjne su visoke vrednosti HDL holesterola. Funkcija i važnost HDL holesterola ogleda se u njegovoj kardiozaštitnoj i preventivnoj ulozi od bolesti srca i krvotoka.

Kako izmeriti nivoe holesterola?

Kako bismo procenili da li je nivo holesterola u granicama normale, potrebno je izvršiti laboratorijske analize krvi. Test se obično obavlja kao deo rutinskog lekarskog pregleda, u sklopu merenja osnovnog lipidnog statusa. Potrebno je da se ne jede i ne pije ništa 9 do 12 sati pre testa. Uzima se uzorak krvi iz vene, obično na ruci.

Rezultati analize lipidnog statusa

Kako čitati rezultate?

Povišene vrednosti LDL holesterola i triglicerida, kao i nizak nivo HDL holesterola, ukazuju na povećan rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti. Faktori rizika i indeks ateroskleroze su takođe važni za procenu rizika, što je odnos veći, to je veći rizik. Rezultati ovog testa nisu apsolutni dokaz prisustva ili odsustva oboljenja. Rezultate lipidnog statusa treba da tumači lekar zajedno sa drugim dijagnostičkim testovima kao i kliničkom slikom pacijenta.

Normalne vrednosti lipidnog statusa

Referentne vrednosti triglicerida:

• Poželjna vrednost: manje od 1.7 mmol/L

• Granično rizične vrednosti: 1.7 do 2.3 mmol/L

• Visoko rizične vrednosti: veće od 2.3 mmol/L

Referentne vrednosti ukupnog holesterola:

• Poželjna vrednost: manje od 5.2 mmol/L

• Granično rizične vrednosti: 5.2 do 6.2 mmol/L

• Visoko rizične vrednosti: veće od 6.2 mmol/L

Referentne vrednosti HDL holesterola:

• Poželjna vrednost: veća od 1.60 mmol/L

• Granično rizične vrednosti: 0.9 do 1.60 mmol/L

• Visoko rizične vrednosti: manje od 0.9 mmol/L

Referentne vrednosti LDL holesterola:

• Poželjna vrednost: manje od 3.35 mmol/L

• Granično rizične vrednosti: 3.35 do 4.1 mmol/L

• Visoko rizične vrednosti: veće od 4.1 mmol/L

Šta ukoliko su rezultati izvan normalnih?

Povišeni lipidi, odnosno holesterol i trigliceridi, zahtevaju promenu u ishrani i životnom stilu. Pre svega, smanjite unos zasićenih masti i holesterola, redovno vežbajte, izbacite pušenje, smanjite stres i održavajte zdravu telesnu težinu. Ako promene načina života nisu dovoljne, lekar će prepisati terapiju lekovima.

Šta očekivati tokom testa?

Tokom testa, zdravstveni radnik uzima uzorak pacijentove krvi. Nelagodnost pri uzimanju krvi je obično mala, jer se radi o minimalno invazivnoj dijagnostičkoj metodi. Zdravsteni radnik će vas pitati za porodičnu i ličnu anamnezu, o životnim navikama i eventualnim simptomima. Procedura uzimanja uzorka traje manje od 5min.

Česte greške i saveti

Pravilna priprema pacijenata je ključna za dobijanje tačnih rezultata prilikom određivanja lipidnog statusa.

Česte greške koji pacijenti prave su sledeće:

• Ne dolaze na prazan stomak (ni sok ni kafa sa mlekom nisu dozvoljeni ujutru)

• Prevelik post (duže od 16 sati)

• Intezivno vežbanje dan pre vađenja krvi

• Konzumiranje alkohola veče pre vađenja krvi

• Promena načina života i ishrane par dana pre analiza

• Zaboravljaju da spomenu da uzimaju statine ili druge lekove koji utiču na masnoće

Da li zdravstveno osiguranje pokriva analizu?

Većina zdravstvenih osiguranja pokriva analize lipidnog statusa, posebno ako su deo preventivnih pregleda ili se preporučuju od strane lekara. Međutim, detalji pokrivenosti se razlikuju u zavisnosti od paketa osiguranja. Preporučljivo je proveriti sa svojim osiguravajućim društvom koje analize su pokrivene i u kojim slučajevima.

Alternativne opcije testiranja

Alternativne opcije testiranja nam daju dublji i precizniji uvid u stanje masti u našem organizmu.Takođe su i bolji pokazatelji rizika od kardiovaskularnih oboljenja. Neki od testova koji se mogu uraditi kao dopuna klasičnom lipidnom statusu su: apolipoproteini A i B, lipoprotein (a), hs-CRP, homocistein, fibrinogen.

Lipidni status treba ispitivati samo u stabilnom metaboličkom stanju. Pacijent treba da se hrani na uobičajeni način i da ne menja telesnu težinu najmanje dve nedelje pre ispitivanja. Pacijent ne sme da intenzivno vežba 24h pre uzimanja krvi. Za određivanje triglicerida, HDL i LDL holesterola, uzorci se uzimaju isključivo natašte, 12h od poslednjeg obroka.