Vitamin D

Šta je vitamin D?

Vitamin D je liposolubilan vitamin i veoma važan mikronutrijent koji igra ključnu ulogu u održavanju zdravlja kostiju i imunog sistema. Postoje dva oblika vitamina D koja su važna za organizam čoveka – vitamin D2 (ergokalciferol), koji je biljnog porekla i unosi se putem hrane ili suplemenata, i vitamin D3 (holekalciferol), koji se može dobiti iz namirnica životinjskog porekla i čija se produkcija vrši u koži prilikom izlaganja suncu. Oba oblika se metabolišu u aktivni oblik vitamina D, kalcitriol, koji je potreban za mnoge funkcije u organizmu.

Kako se sintetizuje vitamin D3?

Vitamin D3, koji se još naziva i vitaminom sunčeve svetlosti, pokazao se kao efikasniji i biološki aktivniji oblik u ljudskom organizmu. Sinteza vitamina D3 se odvija u koži pod uticajem sunčeve svetlosti, posebno UVB zraka, koji pretvaraju 7-hidroholesterol u pre-vitamin D3, koji se potom spontano pretvara u vitamin D3. Da bi postao biološki aktivan, potrebno je da se dogode dve dodatne hidroksilacije u jetri i u bubrezima i da nastane 1,25-dihidroksi vitamin D3.

Izvori vitamina D

Vitamin D2 nalazi se u pečurkama i kvascima. Hrana obogaćena vitaminom D, kao što su biljno mleko, žitarice i sok od pomorandže, sadrže vitamin D2. Izlaganje kože sunčevim zracima omogućava sintezu vitamina D3, što ga čini jednim od najefikasnijih načina dobijanja ovog vitamina. Takođe, ovaj vitamin se može pronaći u hrani, a najzastupljeniji je u masnoj ribi kao što su losos, tuna, skuša, sardine. Dobar izvor vitamina D3 su i žumance, goveđa jetra, pečurke, kao i riblje ulje koje se često koristi kao dodatak ishrani.

Uloga vitamina D u organizmu

Važnost za zdravlje kostiju

Vitamin D ima esencijalnu ulogu u homeostazi kalcijuma (Ca) i fosfora (P) i omogućava normalan rast, mineralizaciju i remodelovanje kostiju. On povećava apsorpciju kalcijuma iz gastrointestinalnog trakta, a takođe pomaže u kontroli deponovanja kalcijuma u kosti. Kad nedostaje vitamin D, apsorpcija kalcijuma iz hrane značajno opada, što može dovesti do slabih i lomljivih kostiju, stanja poznatog kao osteoporoza, ali i osteomalacije – omekšavanja kostiju koje pogađa odrasle osobe. Kod dece nedostatak vitamina D može dovesti do rahitisa – bolesti uzrokovane nedostatkom kalcijuma i fosfora, gde kosti postaju mekane, zbog čega mogu nastati deformacije.

Uloga u imunološkom sistemu

Vitamin D ima važnu ulogu u regulisanju i jačanju imunološkog sistema. Dovoljan unos vitamina D pomaže u sprečavanju infekcija i smanjenju upalnih procesa u telu. Vitamin D smanjuje proizvodnju inflamatornih imunomarkera i povećava proizvodnju antimikrobnog peptida i antiinflamatornih markera. Takođe, može imati pozitivan uticaj i na crevni imunitet, smanjujući rizik od alergija na hranu i drugih crevnih problema. Regulacijom imunološkog odgovora, vitamin D sprečava prekomernu produkciju citokina, čime umanjuje rizik od autoimunih bolesti.

Uticaj na mentalno zdravlje

Vitamin D ima značajnu ulogu u pravilnom formiranju nervnog sistema, a takođe učestvuje u proizvodnji i regulaciji neurotransmitera, kao što su serotonin i dopamin, koji su ključni za održavanje dobrog raspoloženja i mentalne stabilnosti. Prema najnovijim istraživanjima, adekvatan nivo vitamina D može doprineti poboljšanju raspoloženja, smanjenju anksioznosti i simptoma depresije.

Vitamin D kod dece

Preporučene doze vitamina D3

Za zdrav rast i razvoj kostiju odojčadi, od kraja prve nedelje života do navršene prve godine preporučuje se dnevno dodavanje 400 IJ (internacionalnih jedinica) vitamina D3 u ishranu. Za decu od 1. do 18. godina, preporučena doza je 600 IJ dnevno. Važno je napomenuti da se preporučene doze mogu razlikovati od individualnih potreba deteta i preporuka lekara, pa je uvek najbolje konsultovati se sa pedijatrom kako biste utvrdili odgovarajuću dozu vitamina D za vaše dete.

Simptomi nedostatka vitamina D

Nedostatak vitamina D kod dece može izazvati rahitis (bolest kostiju). Simptomi rahitisa uključuju deformacije i prelome kostiju, slabost mišića, zaostajanje u rastu i razvoju, probleme sa disanjem, moguće učestalo grčenje mišića prouzrokovano niskim nivoom kalcijuma u organizmu. Nedostatak vitamina D je čest kod novorođenčadi širom sveta. Bebe do 2 godine su u većem riziku za razvoj nedostatka vitamina D jer su često manje izložene sunčevoj svetlosti od odraslih. Manjak vitamina D može ostati neprimećen jer se jasni simptomi obično ne manifestuju sve dok se ne razvije ozbiljan nedostatak.

Kod mlađe dece, nedostatak vitamina D može izazvati niz simptoma, uključujući:

• Razdražljivost

• zaostajanje u razvoju

• prelome kostiju

• spor rast

• bol u mišićima

Važno je napomenuti da nedostatak vitamina D može biti očigledniji kod male dece nego kod adolescenata, jer kod mnogih adolescenata koji imaju nedostatak ovog vitamina to može da bude asimptomatski ili sa nejasnim simptomima.

Kako obezbediti adekvatan unos

Adekvatan unos vitamina D kod dece je izuzetno važan za pravilan rast i razvoj kostiju, kao i za jačanje imunog sistema. Savetuje se da deca treba da unose više mleka, mlečnih proizvoda, ribe, ribljeg ulja, namirnica obogaćenih vitaminom D, da više borave na suncu ili da uzimaju suplemente vitamina D. Suplementi vitamina D se nalaze u formi multivitamina i kao pojedinačni suplement. Mogu se naći u obliku kapsula, tableta, mekih gel kapsula i u tečnom stanju, najčešće od 50 do 1000 IU.

Kako se meri nivo Vitamina D

Laboratorijske analize za vitamin D

Laboratorijske analize za vitamin D se koriste za određivanje nivoa ovog vitamina u krvi, obično merenjem koncentracije 25-hidroksi vitamina D. U ljudskom telu vitamini D3 i D2 su vezani za vitamin D-vezujući protein u krvi i prenose se do jetre gde se oba hidroksiluju formirajući 25-hidroksi vitamin D. Vitamin D (25-OH) je metabolit kojeg treba meriti u krvi da bi se utvrdio ukupni status vitamina D, jer je on glavni oblik skladištenja vitamina D u ljudskom telu. Ove analize su važne za dijagnostikovanje deficita ili viška vitamina D i praćenje efikasnosti terapije nadoknade vitamina D. Ovaj cirkulišući vitamin D je biološki neaktivan sa nivoima približno hiljadu puta većim od cirkulišućeg 1,25 (OH)2 vitamina D. Više od 95% vitamina D (25-OH) merljivog u serumu čini vitamin D3 (25-OH), dok vitamin D2 (25-OH) postiže merljive vrednosti samo kod pacijenata koji uzimaju vitamin D2. Smatra se da je vitamin D2 manje efikasan. Analiza krvi na vitamin D se preporučuje osobama sa povišenim ili smanjenim nivoima kalcijuma, fosfata i/ili paratiroidnog hormona (PTH). Takođe je indikovana i kod osoba koje pokazuju znake i simptome oboljenja kostiju, kod osoba koje su u riziku od nastanka nedostatka vitamina D, pre početka terapije osteoporoze i periodično pri praćenju efikasnosti terapije vitaminom D.

Interpretacija rezultata

• Deficit: < 50 nmol/L

• Nedovoljno: od 50 do 75 nmol/L

• Normalno: > 75 nmol/L

Rezultate testa ne treba interpretirati kao apsolutni dokaz prisustva ili odsustva oboljenja. Rezultate testa treba interpretirati zajedno sa drugim dijagnostičkim testovima kao i kliničkom slikom pacijenta. Generalno, vrednosti vitamina D ispod 25 nmol/L ukazuju na ozbiljan nedostatak, dok se vrednosti između 30 i 50 nmol/L smatraju nedovoljnim nivoom. Optimalne vrednosti vitamina D u krvi su obično između 75 i 125 nmol/L.

Upotreba i suplementacija Vitamina D

Koje su preporučene doze?

Preporučene dnevne doze vitamina D variraju u zavisnosti od uzrasta i zdravstvenog stanja.

Opšte preporuke za doziranje vitamina D:

• Novorođenčad i bebe do 12 meseci: 400 IJ

• Deca i odrasli do 70 godina: 600 IJ

• Osobe starije od 70 godina: 800 IJ

• Trudnice i dojilje: Preporučuje se unos od 600-800 IJ dnevno, ali je najbolje prvo se konsultovati sa lekarom

Vitamin D se može unositi putem hrane i sunčeve svetlosti, mađutim suplementacija je često neophodna, posebno u zimskim mesecima. Preporučene doze su generalne smernice, a individualne potrebe mogu varirati, posebno kod osoba koje imaju neke zdravstvene probleme ili uzimaju druge lekove. Zato je potrebno uvek se posavetovati sa lekarom ili farmaceutom pre uzimanja suplemenata vitamina D. Vitamin D je rastvorljiv u mastima, što znači da se može akumulirati u telu, te je važno ne prekoračiti preporučene doze.

Oblici suplementacije: D3 vs D2

Glavni oblici suplementacije vitamina D su D2 (ergokalciferol) i D3 (holekalciferol). Suplementi vitamina D su prisutni u različitim oblicima, uključujući tablete, kapsule i kapi. Iako vitamini D2 i D3 imaju različite molekularne strukture, metabolišu se u isti aktivni oblik vitamina D – kalcitriol – koji je telu potreban da podrži naše zdravlje. Ipak, istraživanja pokazuju da se vitamin D3 lakše apsorbuje i bolje održava zdrave nivoe vitamina D3 u krvi u poređenju sa D2. Vitamin D3 je oblik koji se prirodno proizvodi u telu nakon izlaganja suncu, što može objasniti zašto se čini da ga telo apsorbuje i koristi efikasnije od vitamina D2.

Potencijalni rizici i nuspojave

Dodaci vitamina D mogu biti u interakciji sa određenim lekovima ili suplementima i promeniti način na koji ovi lekovi deluju u telu ili izazvati štetne neželjene efekte. Lekovi sa kojima može doći do interakcije su: diuretici, lekovi za krvni pritisak, drugi analozi vitamina D, kalcijum, kantarion. Suplementacija vitaminom D ne preporučuje se svima, a određene osobe treba da budu oprezne ili da izbegavaju suplemente vitamina D.

Suplemente vitamina D ne treba uzimati ako:

• ste alergični na aspirin ili ergokalciferol (vitamin D2)

• imate sindrom malapsorpcije (poremećaj u kome tanko crevo ne može da apsorbuje dovoljno hranljivih materija iz hrane)

• imate hiperkalcemiju (visok nivo kalcijuma u krvi)

Povišene vrednosti vitamina D mogu izazvati povišene nivoe kalcijuma u krvi, što može dovesti do problema sa nekim organima. Simptomi povišenih vrednosti vitamina D u organizmu mogu se manifestovati kroz mučninu, povraćanje, vrtoglavicu, zamagljen vid i umor. Još neki od simptoma mogu biti bol u mišićima, slabost mišića, ubrzano disanje. Previše vitamina D može biti rezultat uzimanja suplemenata vitamina D u previsokoj dozi koja ne odgovara individualnim potrebama organizma.

Zaključak

Sumiranje važnosti vitamina D

Uzimajući u obzir sve biološke efekte vitamina D u održavanju pravilne funkcije čitavog organizma, vitamin D3 se preporučuje kod svih osoba sa simptomima i znacima hipovitaminoze D. Posebno se preporučuje kod osoba sa bolestima koštano-zglobnog sistema, kod pacijenata sa autoimunim, malignim i kardiovaskularnim oboljenjima. Dosadašnji podaci i kliničko iskustvo ukazuju na značaj njegove primene kod pacijenata sa Covidom 19. Redovno proveravanje nivoa vitamina D i konsultacija sa lekarom mogu doprineti prevenciji i pravovremenom otkrivanju manjka ili nedostatka, čime možemo smanjiti rizik od brojnih zdravstvenih problema.

Buduće istraživanje i preporuke

Interesovanje za vitamin D je naglo poraslo u poslednje vreme, zahvaljujući novim istraživanjima. Decenijama je poznato da nedostatak vitamina D kod dece može dovesti do razvoja rahitisa, dok kod starijih osoba nedostatak ovog vitamina može rezultirati osteomalacijom i osteoporozom. Međutim, sve veći broj studija ukazuje na širok spektar uloga vitamina D u organizmu. Dokazano je da vitamin D ima značajnu ulogu u podršci imunskom sistemu, posebno u odbrani od respiratornih infekcija. On takođe igra ulogu u sintezi antimikrobnih peptida. Pored toga, istraživanja su pokazala da vitamin D može smanjiti rizik od koronarne bolesti, srčane insuficijencije i periferne arterijske okluzivne bolesti. Neke studije su čak otkrile vezu između vitamina D i hipertenzije, gojaznosti i insulinske rezistencije.

Kako održati optimalan nivo vitamina D

Kombinovanjem pravilne ishrane, suplemenata i boravka na suncu možemo održati optimalan nivo vitamina D i sačuvati naše zdravlje. Dodaci ishrani i suplementi su naročito potrebni osobama koje su u riziku od nedostatka vitamina D, kao što su starije osobe, trudnice i dojilje, osobe sa tamnom kožom, osobe koje žive u severnim krajevima, osobe sa bolestima koje utiču na apsorpciju nutrijenata (Crohnova bolest, cistična fibroza, celijakija) ili sa hroničnim oboljenjima jetre i bubrega.

Vitamin D je test koji se radi iz venske krvi (serum). Posebna priprema za ovaj test nije potrebna. Poželjno je da uzimanje uzorka ne bude neposredno posle obroka ili uzimanja suplemenata. Važno je reći da ukoliko se uzima biotin kao sastavni deo terapije, mora proći 8h od poslednje uzete doze pre određivanja nivoa vitamina D, kako bi se dobili validni rezultati.