microscope preloader

Krvna slika

Kompletna krvna slika je jedan od glavnih pokazatelja stanja organizma. Na osnovu toga može se utvrditi da li postoji neka skrivena bolest ili je organizam zdrav. U zavisnosti od toga da li u eritrocitima postoje određeni proteini , krv se deli na 4 krvne grupe: A, B, AB i 0. One među populacijom nisu ravnomerno raspoređene 0+ je najčešća a AB- je najređa. Takođe osobe 0 krvne grupe su univerzalni davaoci, a primaju samo svoju grupu, dok su osobe sa AB krvnom grupom univerzalni primaoci i daju samo svojoj krvnoj grupi.

Analiza krvi

Postoji nekoliko vrsta analiza krvi. Ona od najčešćih je opšta analiza na osnovu koje se određuje krvna slika, a postoji takođe i biohemijska analiza krvi. Pri davanju krvi doktor uzima u obzir fiziološko stanje pacijenta, kao i njegov pol. Takođe se obraća pažnja i na to da li je pacijent odmoran ili pod stresom, jer svaka promena unutar tela može uticati na krajnji rezultat analize. Krvnom slikom se određuje broj crvenih i belih krvnih zrnaca kao i prisustva šećera, belančevina ili drugih supstanci u organizmu.

Kompletna krvna slika - parametri

CRP je skraćenica koja označava C reaktivni protein. Ovaj protein se proizvodi u jetri i on je jedan od najjačih reaktanata akutne faze. Prilikom infekcija ili zapaljenja organizma, jetra sintetiše proteine koji imaju ulogu u odbrani organizma. Normalna koncentracija CRP-a se smatra do 10mg/l. Ovde ne postoji značajna razlika između referentnih vrednosti za muškarce i žene. U okviru kompletne krvne slike određuju se sledeći parametri:

Leukociti ili bela krvna zrnca (WBC - White Blood Cell)

Leukociti se u organizmu ne stvaraju samo u krvi nego i u limfnom sistemu. Proizvodi ih direktno koštana srž i to njene ćelije koje se još zovu i matične ćelije hematopoeze. Leukociti su daleko složenija krvna zrnca od npr. eritrocita jer imaju jezgro.

Prema poreklu, obliku jedra i izgledu citoplazme leukociti se dele na: granulocite (granule koje učestvuju u alergijskim reakcijama), limfociti (glavna uloga im je u imunološkom odbrambenom sistemu organizma) i monociti (pri bubrenju postaju sposobni da se bore sa infekcijom odnosno štite od bakterijskih mikroorganizama).

Broj leukocita u ljudskoj krvi je otprilike oko 1% kompletne zapremine krvi u telu. Pri određivanju leukocita uvek se radi i diferencijalna krvna slika, tj. određuje se broj pojedinih leukocita. Na taj način se može tačno ustanoviti postojanje različitih bolesti i stanja.

Granulociti su vrsta leukocita koji se nalaze u citoplazmi. Deo su urođenog imunog sistema. Postoje tri vrste granulocita u krvi: neutrofilni, eozinofilni i bazofilni granulociti. Proizvode se od matičnih ćelija u koštanoj srži. Njihova uloga je da napadnu strane supstance koje izazivaju zapaljenje i infekcije.

Eritrociti ili crvena krvna zrnca (RBC – Red Blood Cells)

Predstavljaju najveći deo mase uobličenih elemenata krvi. Uloga im je da transportuju kiseonik i ugljen-dioksid vezan za hemoglobin (belančevina koja u sebi nosi gvožđe) iz pluća do drugih tkiva i obratno. Nastaju u koštanoj srži, a to reguliše eritropoetin hormonalni faktor rasta krvnih ćelija koji stvaraju ćelije bubrega i jetre.

Većina eritrocita se raspada u slezini. Prilikom prskanja oslobađaju se hemoglobin i elektroliti. Od hemoglobina se dobija gvožđe, a takođe od njega potiče crvena boja krvi. Vitamin B12, folna kiselina, gvožđe, hormon eritropoetin i interleukin 3 su materije neophodne za normalnu sintezu eritrocita.

Trombociti ili krvne pločice (PLT – Platelet Blood Cells)

Imaju veoma važnu ulogu u procesu zgrušavanja krvi stvaranjem rombocitnog čepa i koagulacije krvi. Nastaju u koštanoj srži i vrlo brzo se raspadaju. Poremećaji proizvodnje trombocita mogu biti nasledni ili stečeni. Na to mogu uticati, osim infektivnih obolenja i različiti lekovi.

Posebna skupina lekova koja utiče na trombocitopeniju su lekovi za lečenje malignih bolesti. Zbog toga je kod ovih bolesnika neophodno redovno praćenje krvne slike. Uvećana slezina i jetra kao i razne vrste krvarenja mogu biti simptomi trombocitopenije.

Hematokrit (Htc)

Predstavlja postotak koncetracije eritrocita (crvenih krvnih zrnaca) u krvi. Hematokrit se meri u sklopu kompletne analize krvne slike

Hemoglobin (Hb, Hgb)

Vezuje kiseonik i transportuje ga kroz organizam. Sadrži gvožđe i nalazi se u crvenim krvnim zrncima. Smanjenje hemoglobina dovodi do anemije. Uzroci anemije su različiti iako je nedostatak gvožđa jedan od glavnih uzroka.

Što se tiče normalnih vrednosti, važno je upamtiti okvirne parametre. Referentne vrednosti svih parametara koje ulaze u sastav kompletne krvne slike zavise od uzrasta, pola i trudnoće.

  • Leukociti: 3.9 – 10 x 109/l
  • Eritrociti: 3.80 – 5.00 x 1012/l za žene
  • 4.30 – 5.70 x 1012/l za muškarce
  • Trombociti: 140 – 450 x 109/l
  • Hematokrit: 0.356 – 0.47 l/l za žene
  • 0.41– 0.53 l/l za muškarce
  • Hemoglobin: 110 – 180 g/l

Šta zapravo pokazuje nalaz krvi?

Nalaz krvi se radi zbog procene opšteg zdravstvenog stanja i otkrivanja različitih poremećaja poput anemija, izloženosti otrovnim materijama, infekcija, virusnih obolenja. Nalazom krvi dobija se uvid u broj i kvalitet krvnih ćelija, odnosno leukocita, eritrocita i trombocita.

Nedostatak broja limfocita uključuje bezbolno povećanje limfnih žlezda. Povećan broj izazivaju virusne infekcije, a smanjen broj limfocita se pronalazi kod lečenja kortikosteroidima, infiltracije koštane srži, AIDS.

Antibiotici predstavljaju grupu hemijskih jedinjena koje usporavaju rast ili uništavaju mikroorganizme. Obuhvataju odbrambene mehanizme domaćina kao i lokaciju infekcije i nisu efektivni protiv virusa kao što su prehlada ili influencija.

Sposobnost organizma da se odbrani od infekcija i bolesti nazivamo imunim sistemom. Nespecifične komponente se ponašaju kao eliminatori, dok se ostale komponente imunog sistema prilagođavaju prema svakoj novoj nepoznatoj zarazi.

Hepatitis nastaje kao akutna ili hronična upala jetre. Postoji više vrsta hepatitisa: A, B, C, D, E, alkoholni hepatitis i hepatitis uzrokovan lekovima.

Holesterol – najveći deo nastaje u jetri. Neophodan je sastavni deo organizma, potreban za normalno funkcionisanje svake ćelije. Povećanje holesterola može izazvati kamenac u žučnoj kesi.

Hemoterapija je vid lečenja kojim se lek citostatik unosi u organizam intravenski ili oralno. Lekovi citostatici imaju za cilj da dospeju do ćelija raka i unište ih. Tamo gde to nije moguće citostatski lekovi koče ubrzanu deobu kancerogenih ćelija i na taj način sprečavaju dalji rast tumora.

Povišen nivo bilirubina u krvi ukazuje na neke neregularnosti kod funkcija jetre ili žuči. Pri velikoj povišenosti bilirubina u krvi, neophodno je da se više odmara, izbegavanje alkohola, gaziranih pića kao i da se ne dođe u stanje dehidratacije ili teške gladi.

Velike boginje su zarazna bolest koju izazivaju dve vrste virusa. Velike ili crne boginje su opasnija vrsta, dok male boginje predstavljaju blaži oblik zaraze. Boginje napadaju krvne žile čoveka u koži, ustima i grlu. Domaćin virusa variole je jedino čovek.

Gvožđe je element koji u ljudskom organizmu ima brojne funkcije. U krvi je vezan za protein transferin, koji transportuje gvožđe kroz krv i daje ga ćelijama. Nedostatak gvožđa u orgnanizmu stvara anemiju, dok postoje i oni koji imaju povišen nivo gvožđa u krvi. U organizmu se nalazi najčešće u dva oblika, kao hemoglobin i mioglobin (protein u mišićima).

Jetra je najveća žlezda u ljudskom organizmu, a služi za skladištenje hranjivih materija. Ima važnu ulogu u metabolizmu masti, ugljenih hidrata i proteina. Bolesti jetre mogu izazvati alkoholni hepatitis, infarkt pluća, bolest skeletnih mišića i druga obolenja.

Kandida je vrsta gljivice koja prirodno nastanjuje naš organizam i nalazi se u donjem delu creva. Ukoliko dođe do prekomernog razmnožavanja slabi zid tankog creva i na taj način kandida lakše ulazi u krvotok i širi se po celom ogranizmu. Stvara alergijske reakcije i dolazi do pada imuniteta.

Mononukleoza se prenosi isključivo putem pljuvačke tj. poljupcem. Virus u telu ostaje doživotno. Simptomi su povišena telesna temperatura, uvećani limfni čvorovi i upala grla.

Analize krvi - Vrste

Laboratorijsko ispitivanje krvi podrazumeva dve vrste analiza:

  • Analize usmerene ka ispitivanju vrste, broja, odnosa i izgleda ćelijskih elemenata krvi, poznatih pod nazivom krvna slika
  • I onih, kojima se proverava biohemijski sastav krvi i na osnovu toga ustanovljava rad ili stanje pojedinih organa i tkiva.

Krvna slika sa leukocitarnom formulom je laboratorijski test koji podrazumeva odeđivanje ukupnog broja leukocita, eritrocita, trombocita, hemoglobina i hematokrita. Posebna priprema za vađenje krvi nije neophodna sem ukoliko se ne rade još neke analize krvi. Krv se vadi iz vene ili kod dece iz prsta ili pete.

Diferencijalna krvna slika (DKS) ili leukogram je analiza krvi iz koje se otkriva broj belih krvnih zrnaca odnosno leukocita u krvi. Bela krvna zrnca služe za zaštitu organizma od infekcija i dele se na neutrofile, bazofile, limfocite, monocite i eozinofile. DKS nije deo kompletne krvne slike, ali se radi uporedo kako bi se podržala ili odbacila dijagnoza na koju se sumnja.

Oboljenje bubrega se može prvenstveno dijagnostikovati kroz promene u urinu. Analizom krvi se mogu ustanoviti bolesti bubrega kao što su: malokrvnost, hipoproteinemija, povećanje lipida u krvi, što je posledica gubitka proteina.

Normalni rad pankreasa remete upalni i maligni procesi. Tu je i alkoholizam kao i masna hrana. U današnje vreme sve više ljudi pribegava drugačijem vidu ishrane u obliku raznih dijeta. Neke su korisne za smanjenje telesne mase neke prerastaju u životni način ishrane, a neke su neophodne kao npr. netolerancija na gluten ili laktozu. Celijakija i dijabetes su hronične bolesti organa za varenje koje proizvode netoleranciju na gluten i belančevine žitarica ili kod dijabetesa trajno povišen nivo šećera u krvi.

Štitna žlezda se nalazi u vratnom delu tela i sekretuje hormone tiroksin, kalcitonin i tironin koji regulišu metabolizam svih ostalih tkiva. Češće se javlja kod žena i uslovljeno je nedovoljnom količinom joda u organizmu koji je neophodan za stvaranje hormona tiroksina i tironina.

Ateroskleroza je bolest velikih i srednjih mišićnih arterija. Izaziva ubrzano starenje krvnih sudova i bolest je koja skraćuje život. Najbolji način prevencije je umeren i zdrav život, pravilna ishrana i umerena fizička aktivnost.

Kardiovaskularne bolesti su najčešći uzrok smrtnosti većine populacije. Infarkt je jedna od manifestacija bolesti srca. Naučno je dokazano da se oko 80% prevremenih smrti zbog bolesti srca mogu izbeći, ako se osnovni činioci kao što su pušenje, loše prehrambene navike i fizička neaktivnost stave pod kontrolu.

HIV je lentivirus koji svojim delovanjem izaziva krajnji sindrom poznat kao sindrom stečene imunodeficijencije. Karakteristika mu je opadanje sposobnosti imunog sistema, tačnije CD4 i limfocita. HIV takođe napada bubrege, srce i mozak. Međutim virus je veoma neotporan u spoljašnjoj sredini, van ljudskog organizma živi nekoliko sekundi i osetljiv je na povišene temperature.

Krvna slika kod dece

Krvna slika kod dece se radi iz uzorka krvi koji se uzima iz jagodice prsta deteta. Prva krvna slika se radi sa šest meseci, a kasnije jednom godišnje ako se dete pravilno razvija. Kao i kod odraslih i kod dece se može uraditi više laboratorijskih analiza poput sedimentacije, leukocita, CRP.

Kao parametri infekcije najčešće se određuju leukociti i CRP. Bakterijske infekcije donose povećan broj leukocita i povećanu vrednost CRP-a, dok virusne infekcije prati manja vrednost leukocita i normalna vrednos CRP-a.

Analiza krvi u trudnoći

Trudnice imaju obavezu da posete svog doktora odmah po otkrivanju trudnoće, kako bi se utvrdilo ukupno zdravstveno stanje buduće majke. Radi se opšti pregled trudnice dok se iz krvi može ustanoviti nivo hCG hormona, krvna grupa i rh faktor, hemoglobin i sedimentacija.

Takođe se iz krvi vrše i analize na hepatitis B, HIV, sifilis, imunitet na rubeolu. U ostalom periodu trudnoće analize krvi se rade samo za hemoglobin i sedimentaciju.

Za epidural se danas opredeljuje sve veći broj trudnica. Slično bilo kojoj drugoj anesteziji, tako i ovaj anestetik deluje blokiranjem nerava koji prenose bol. Nakon prestanka dejstva epidurala, nervi preuzimaju svoju ulogu i osećaj u donjem delu tela se vraća.

Najrasprostranjeniji monosaharid u prirodi jeste glukoza. Može da se nađe u krvi svih sisara kao i u medu i grožđu. Molekuli složenijih ugljenih hidrata kao što su celuloza i skrob, nastaju od celikog broja molekula glukoze. Glukoza je neophodna za održavanje života, jer kada se razgradi u citoplazmi žive ćelije oslobađaju velike količine energije potrebne za mnoge životne funkcije.

Hormoni su organska jedinjenja različite hemijske prirode, odnosno hemijski glasnik između ćelija. Njihovo delovanje je specifično, pa nedostatak hormona dovodi do karakterističnih promena u organizmu. Hormoni regulišu i održavaju celokupan metabolizam, sastav krvi i drugih telesnih tečnosti, kao i normalno funkcionisanje organa. Skoro da nema procesa koji nije neposredno ili posredno pod uticajem nekog hormona.

Sedimentacija eritrocita je parametar kojim se može otkriti zapaljenski proces u organizmu. Kao samostalni parametar ne može pomoći kod dijagnoze. Kada se uzorak krvi stavi u tanku epruvetu, crvena krvna zrnca se talože na dnu ostavljajući za sobom bistru tečnost (plazmu). Kod zdravih osoba taloženje eritrocita je sporo i izdvaja se malo plazme. Kod zapaljenja sintetišu se proteini koji slepljuju crvena krvna zrnca što dovodi do bržeg taloženja.