microscope preloader

Šta je urea u krvi i kakvi su rezultati poželjni?

Urea ili karbamid je krajnji proizvod metabolizma aminokiselina i proteina kod sisara. Proteini se razgrađuju do aminokiselina, a razgradnjom aminokiselina nastaje amonijak koji je otrovan za ćelije sisara. Najbezbedniji način eliminacije amonijaka je njegovo prevođenje u ureu.

Urea se stvara u jetri (u ciklusu uree), iz jetre prelazi u krv, a iz nje u sve ekstra i intracelularne tečnosti. Po molekulskoj strukturi je slična strukturi vode i zato je distribucija uree identična distribuciji vode, veoma lako prolazi kroz sve ćelijske membrane koje su propustljive za vodu.

Kod zdravih osoba se dnevno sintetiše oko 0,5 - 0,7 mol uree (30 - 40 grama), a sinteza najviše zavisi od količine proteina koji se unose hranom. Kod unošenja većih količina proteina nivo uree u krvi može da se poveća tri puta, jer se enzimi koji učestvuju u sintezi nalaze u višku i njihova aktivnost može da se adaptira na vrlo veliku količinu proteina u hrani.

Sintezu uree stimuliše i opterećenje svake vrste (težak mišićni rad, stresne situacije…), kao i hormoni koji povećavaju razlaganje proteina (glukokortikoidi i tiroksin).

Biosinteza uree po svom kvantitetu premašuje biosintezu svih ostalih supstanci u organizmu.

Postoje tri načina eliminacije uree:

Preko bubrega ​- ovo je glavni put eliminacije. Količina uree u urinu je direktno proporcionalna diurezi (količini urina u toku 24h) i jedan je od indikatora zdravlja bubrega.

Preko creva ​- oko 40% ukupne uree u organizmu dospeva u creva, ali se u fecesu nalazi u malim tragovima. Razlog tome su crevne bakterije koje razgrađuju ureu na amonijak i ugljen-dioksid (CO​2).

Preko kože (znojenjem) ​- manja količina nastale uree se eliminiše na ovaj način, ali pojačanim znojenjem eliminacija uree može da se poveća 10-20%

Priprema pacijenata

Uzorak krvi se uzima iz vene ujutru nakon noćnog gladovanja, 12 sati posle poslednjeg obroka. Posle venepunkcije potrebno je držati ispruženu ruku i čvrsto pritisnuti mesto uboda u trajanju od minimum 5 minuta. Izbegavati veći fizički napor, posebno sa tom rukom, u toku celog dana posle uzorkovanja, da bi se sprečila pojava hematoma.

Urea i kreatinin

Bubrezi su parni organi veličine pesnice, izgrađeni od nefrona. Svaki nefron se sastoji od tubula i guste mreže kapilara (glomerula) kroz koje protiče krv.

Funkcije bubrega

Ekskretorna funkcija bubrega omogućava eliminaciju neželjenih krajnjih proizvoda metabolizma, kao i viška neorganskih supstanci koje se unose hranom. U krajnje proizvode metabolizma koji se izlučuju preko bubrega spadaju neproteinska azotna jedinjenja (urea, kreatinin i mokraćna kiselina) i brojne organske kiseline, uključujući i aminokiseline.

Brzina ekskrecije zavisi od koncentracije metabolita u plazmi i brzine filtracije kroz glomerule.

Količina ovih supstanci koje se izluče kroz urin zavisi od kapaciteta tubula za reapsorpciju.

Kroz membranu u glomerulima vrlo lako prolaze supstance čiji je prečnik manji od 1,8 nm (voda, joni, glukoza…), a nešto teže supstance sa prečnikom od 1,8 do 4,2 nm. Supstance sa prečnikom većim od 4,2 nm ne mogu da prođu glomerularnu membranu. Kanali u glomerulima su negativno naelektrisani što omogućava da lako prolaze pozitivno naelektrisani molekuli. Imunološke i inflamatorne bolesti koje oštećuju glomerularnu membranu smanjuju negativno naelektrisanje, pa negativno naelektrisani molekuli lakše prolaze. Zato se kod mnogih glomerularnih oštećenja u urinu mogu naći proteini.

Brzina glomerularne filtracije predstavlja zapreminu glomerularnog filtrata koja se stvori u jednom minutu. Kod zdravih osoba brzina glomerularne filtracije je konstantna i iznosi oko 180 l dnevno (125 ml/min), a u mnogim bolestima se smanjuje čime se smanjuje sposobnost bubrega da regulišu zapreminu i sastav telesnih tečnosti.

Iako se urea u krvi najčešće određuje zbog procene funkcije bubrega, ovaj parametar nije dovoljno pouzdan. Na koncentraciju, pored bubrežne funkcije, utiču i drugi činioci, pa se zato urea određuje zajedno sa kreatininom.

Kreatinin

Kreatinin nastaje od kreatina koji je od velikog značaja za produkciju energije u mišićima. Kreatinin je metabolički proizvod koji mora da se izluči, a njegova količina zavisi od mišićne mase, ali ne i od ishrane. Formiranje kreatinina je spontano i dnevno se oko 2% kreatina pretvori u kreatinin.

S obzirom da nivo kreatinina dikrento zavisi od mišićne mase, muskularne osobe mogu imati više vrednosti kreatinina od referentnih vrednosti ​koje su određene na osnovu opšte populacije. Koncentracija kreatinina u plazmi se povećava zbog smanjene filtracije u glomerulima i zbog povećanog oslobađanja iz mišića.

Lekovi, kao što su soli litijuma, žive i talijuma, mnogi analgetici,antibiotici i neki citostatici takođe povećavaju nivo kreatinina.

S druge strane, snižen nivo kreatinina može biti karakterističan za stariju populaciju.

Kod beba nivo kreatinina zavisi od njihovog mišićnog razvoja. Kod pacijenata koji boluju od hroničnih bolesti i neuhranjenosti se obično mišićna masa smanjuje i samim tim njihov nivo kreatinina može biti niži od očekivanog za njihov uzrast.

Kreatinin je jedinjenje čija je sinteza, kao i difuzija u telesne tečnosti konstantna, a konstantna je i koncentracija u plazmi. Izlučuje se tako što se u glomerulima potpuno filtrira. Zbog tih osobina predstavlja dobar parametar za procenu glomerularne filtracije.

U praksi se brzina glomerularne filtracije meri određivanjem klirensa kreatinina. Pojam klirensa je uveden još 1921.godine, a označava zapreminu plazme koja se u jedinici vremena potpuno “očisti” (od engleske reči “clear”) od neke supstance i obično se izražava u ml/s.

Klirens kreatinina se određuje sakupljanjem urina u toku 24 sata. Za vreme sakupljanja pacijent treba da uzima dovoljnu količinu vode, ali ne čaj, kafu ili lekove. Pošto je koncentracija kreatinina u plazmi konstantna, nema značaja vreme kada se uzima krv, ali se preporučuje da tu bude u sredini vremenskog perioda u kome se sakuplja urin.

Uputstvo za sakupljanje 24h urina

Bocu koju ste pripremili za sakupljanje 24h urina u toku sakupljanja potrebno je držati zatvorenu i na hladnom mestu.

  • Prvi dan (početak sakupljanja): Prvu jutarnju porciju urina odbacite. Zapišite vreme (npr. 7h).

Sve sledeće porcije u toku dana i noći sakupljajte u bocu.

  • Drugi dan (kraj sakupljanja): Prvu jutarnju porciju urina sakupite u bocu otprilike u isto vreme (7h). Sa ovom jutarnjom porcijom urina sakupljanje je završeno.

Bocu sa celokupnom količinom urina donesite u laboratoriju sa uputom vašeg lekara.

Kreatinin se odredi u serumu i u urinu, a zatim se preračunava prema formuli.

Normalne vrednosti i poremećaji

Koncentracija uree u krvi zavisi od količine proteina koja se unese putem hrane, od razgradnje proteina koji se već nalaze u telu i izlučivanja putem urina.

Sintezu uree stimulišu svi činioci koji stimulišu razgradnju proteina koji se već nalaze u organizmu.

Urea u trudnoći je smanjena zbog povećane sinteze proteina i povećanog zadržavanja vode, pa se krv “razređuje” i samim tim smanjuje koncentracija većine biohemijskih parametara.

Referentne vrednosti:

  • Deca do 1 godine: 1,43 -6,78 mmol/l
  • Deca od 1 do 3 godine: 1,80-6,00 mmol/l
  • Deca od 3 do 13 godina: 2,50-6,00 mmol/l
  • Deca od 13 do 19 godina: 2,90-7,50 mmol/l
  • Odrasli iznad 19 godina: 2,80-8,30 mmol/l

Povećana urea

Povećana urea ​u krvi se označava kao azotemija. Azotemija se prema poreklu deli na prerenalnu, renalnu i postrenalnu.

Prerenalna azotemija​ može da se podeli u dve glavne kategorije.

Prva je posledica smanjene glomerularne filtracije uz istovremenu normalnu bubrežnu funkciju.

Sreće se kod:

  • dehidratacije organizma (dijareja, povraćanje, opkotine, dijabetes…) šoka
  • kongestivnih bolesti srca ( srce nije u stanju da pumpa dovoljne količine krvi u bubrege)

Druga kategorija prerenalnih azotemija je vezana za pojačanu razgradnju proteina i javlja se kod:

  • intestinalnih krvarenja
  • stresa
  • nekroze tkiva
  • terapije glukokortikoidima

U ovu grupu spada i egzogena azotemija, kada se zbog pojačanog unošenja proteina (putem infuzija i transfuzija) stvaraju velike količine uree.

Renalna azotemija ​nastaje zbog smanjene glomerularne filtracije, kada dolazi do zadržavanja uree u krvi kod većih akutnih i hroničnih bolesti bubrega. Koncentracija uree u krvi se povećava kada se glomerularna filtracija smanji na polovinu.

Postrenalna azotemija je posledica opstrukcije urinarnog trakta, zbog čega dolazi do reapsorpcije uree nazad u cirkulaciju. Uzroci mogu biti:

  • tumor
  • kamen
  • nagomilani cilindri

Snižena urea

Snižena urea ​se sreće u malom broju slučajeva, uglavnom zbog:

  • smanjenog unošenja proteina,
  • dugotrajnog gladovanja
  • pojačane sinteze proteina (u kasnoj trudnoći ili ranom detinjstvu
  • unošenje velikih količina tečnosti (pićem ili intravenski), zbog povećanog protoka urina teških bolesti jetre

U svakom slučaju snižene koncentracije uree u krvi nemaju veliki dijagnostički značaj, jer za prepoznavanje tih stanja stoje na raspolaganju mnogo bolji parametri.